32. Athens Authentic Marathon 09.11.2014
Neopisivo je iskustvo trčati od Maratonskog polja do Atine, kao i 2500 godina ranije stari Filipides, noseći vest o pobedi nad Persijancima nakon čega je pao mrtav. Naravno, ja sam ipak nekako preživeo, uprkos uzbrdici tokom prvih 32 kilometara i jakom suncu i završio za mene sjajnih 4:00:27. Samo je mrvica nedostajala da bude ispod 4h, ali nisam pratio plavu liniju i nekih 200 metara više na kraju je presudilo.
Šta najpre izdvojiti a ne ogrešiti se o nesto drugo? Fantastičnu atmosferu na Maratonskom polju, veličanstveno bodrenje publike tokom cele trke, neverovatne bubnjeve, sjajnu muziku, aplauze, odličnu okrepu?
Za neverovati je sa kojim emocijama se sretnete nakon sto udjete u poslednjih 170 metara trke na stadionu a preplavi vas buka navijanja, bodrenja, lavina osmeha i suza, dobrog raspoloženja. Nakon sat i po i dalje sam bio na istom mestu, ne želeći da se otrgnem iz te atmosfere, dok su reke maratonaca i dalje neprekidno priticale. Da je samo jedna trka u životu vazna, ovo bi trebala da bude ta.
Sa koliko poštovanja se Grci prema njoj odnose, sa koliko ljubavi i razumevanja i najmanjih potreba svih trkača se prišlo celom cilju…. Jednom rečju, vredelo je svakog koraka i svake kapi znoja doći ovde i uživati, a iz grla svakog od 10500 trkača koji su završili ovaj maraton, moglo se čuti samo ono Filipidesovo: „POBEDILI SMO!!!“