April u Beogradu
Ovogodišnji pohod na Beogradski maraton započeo sam iz Niša buđenjem u 3 ujutru. Ko je bio pametan, taj je odspavao kako treba prethodnog dana, jer noć pred maraton uvek bude pomalo besana. Bratu Ivici je ovo bio prvi maraton, što od uzbuđenja ili adrenalina, ali ni on nije puno spavao. Blago njemu, kao tinejdžerski poljubac i prva velika trka se nikada ne zaboravlja. Stvari za put sam pripremio veče ranije, pa je ostalo samo da pokupim Ivicu i odemo do autobuske stanice. Bus je krenuo na vreme u 4h, a ja sam, naviknut na do skoro stalna noćna putovanja, zaspao maltene istog trenutka. Prelepo sunčano jutro dočekalo nas je na naplatnoj rampi na Bubanj potoku. Nagoveštaj predivnog dana u svakom pogledu.
Krenuli smo sa glavne autobuske pešice na Terazije, cilj trke je bio postavljen veče pre, ali je bilo prilično rano, pa još uvek nije bilo šetača i trkača na ulicama. S druge strane, u obližnjem šatoru humanitarne organizacije Belhospice za koju smo trčali, pripreme za današnji dan su bile u punom jeku. Pod sigurnim vođstvom Ivane Todorović, sve je izgledalo odlično organizovano i više nego spremno za današnji spektakl. Prošetali smo i do starta trke, primetno manja gužva i puno bolja organizacija garderobe i prijema maratonaca nego ranijih godina. Tu sam se sreo i sa mojim padobrancem Svetom Nikolajevim, MMA borcem iz Vršca koji je takođe trčao prvi maraton. Bio je u super formi i u dobrom raspoloženju, trčao je novosadski polumaraton 1h36 pa smo se nadali da zajedno možemo negde ispod 4h. Za prvu trku to bi mu bio super rezultat. Ostao je dogovor sa njim da se nadjemo na startu. Ivica, s obzirom da smo često trčali dužine, već nije bio zainteresovan da mu pomažem, jer ponekad umem da budem prilično dosadan sa davanjem saveta, a i nemam previše živaca kad krene da usporava i zastajkuje – jer znam da sigurno može više i bolje.
Poslednjih 7 nedelja nakon istrčanog ultramaratona (55,3km u trci na 6h) pripremao sam se po naprednom planu treninga za polumaraton, pokušavajući da podignem brzinu, a najveće dužine u tom periodu su mi bile 23km (svakog vikenda). Sa maratonskim dužinama uglavnom nemam problema, ali nemam dovoljno daha da ih trčim u željenom ritmu duže od 28km, pa sam zbog toga i odabrao ovaj program priprema. Promena je uvek dobrodošla, a pozitivne rezultate ću nadam se videti u narednom periodu. Ono što sam primetio je da sada mnogo lakše trčim jačim tempom i što je najbitnije ne gubim snagu u nogama kao ranije. Takodje ukupna mesečna kilometraža je veća (preko 250km), broj treninga je 4-5 puta nedeljno i osećam se bolje sa ovim tipom priprema.
Nakon povratka u bazu „Belhospisa“ i presvlačenja u majice istoimenog tima (hvala Saša Tucaković što si nam podigla startne pakete), spremni i raspoloženi uputili smo se ka startu današnjeg 26. beogradskog maratona. Moj plan za danas je s obzirom na trenutnu formu, stazu i vremenske uslove bio da istrčim negde između 3h50 i 4h00. Najavili su maksimalnih 23C.
Primetno više maratonaca i polumaratonaca nego ranijih godina, po najavi preko 2800, malo smo se zagrejali, popričali sa ostalim trkačima, poželeli sreću i dobru trku, slikali se… Pojeo sam jedan „Snickers“ neposredno pred start. Tačno na vreme, trka je krenula.
Ica i ja smo krenuli veoma lagano po 6:15min/km, stalno proveravajući Garmin da nas ne povuče trka. Negde na 3. km smo se pozdravili, dao sam mu flašicu sa vodom a ja sam krenuo malo jače, da pokušam da danas istrčim željeno vreme. Okrepne stanice su bile puno organizovanije, pa sam uspeo da na 5.km dograbim flašicu od 0.5 lit sa vodom. Vreme je postajalo je sve toplije, a sunce peklo sve jače, pa nisam imao nameru da dehidriram ostajući bez vode. Kilometri su padali, na svakih pola sata sam pio po 0.5 lit vode, na svaki sat jeo po jednu Bonžitu (200 kalorija). Negde na 17.km sam sustigao Svetu Nikolajeva, krenuli smo zajedno željenim tempom. Prvu polovinu trke smo istrčali za 1h58min. Pratio me je do 24.km, a onda je zbog krize malo usporio. Pojeo sam parče banane i podrigivao nakon toga do cilja. To voće mi nikako ne prija tokom trke. Sem toga i vode, nništa drugo nisam uzimao sa punktova, a propustio sam i okrepnu stanicu Red Bulla kod Sava Centra. Do 28. km sam održavao tempo na 5:30min/km, a nakon 32.km tempo je pao na malo iznad 6:00min/km. Imao sam snage da se izvučem i uđem u željeno vreme, ali sam uzevši u obzir da je vrućina bila prevelika, da telo još nije naviklo na ovako jako sunce, da poslednja 3. km idu uzbrdo i da za 7 dana trčim novi maraton u Krakovu (Poljska), zadovoljio sam se trenutnim rezultatom. U cilj sam ušao sa pristojnih 4:07:44, najboljim vremenom na dosadašnja 3 učešća na beogradskom maratonu.
Čipovi su ove godine odlično odradili posao. Interesantan podatak da sam startovao kao 267.maratonac, a trku sam završio kao 117.plasirani od ukupno 329 trkača, pa ispada da sam ukupno pretekao 150 maratonaca. U kategoriji žena startovale su 32 trkačice, a trku je završilo njih 28. Nakon što sam primio medalju, ostao sam u blizini cilja da bih slikao takmičare koji su pristizali. Sveta je u cilj svog prvog maratona ušao nakon 4:30:47, a Ivica sa laganih 5:22:25. Naravno čestitke obojici, svim pejsmejkerima i ostalim trkačima koji su danas po veoma teškom vremenu uspeli da istrče svoje trke.
Najjači utisak po kome će ovaj maraton najviše ostati upamćen ostavila je akcija prikupljana sredstava za pomoć pacijentima obolelim od raka. Prikupljeno je preko milion dinara novčane pomoći u organizaciji Belhospisa, dvadeset puta više nego prethodne godine. Pozivu se odazvalo skoro 300 trkača i veliki broj volontera i svojim entuzijazmom, dobrim raspoloženjem i pozitivnim pogledom na svet svako od nas je po malo doprineo da ova akcija prođe više nego uspešno. Belhospice je sjajno odradio posao i definitivno postavio nove standarde oko organizacije ovakvih i sličnih aktivnosti. Ostaje utisak da je ovo samo tek začetak ovakvog delovanja na našim prostorima i drago mi je što smo svi mi zajedno bili deo te akcije i stvaranja istorije.
Pogledajte rezultate 26. beogradskog maratona, kao i galeriju slika
One thought on “April u Beogradu”