Pobeda u trci na 6h na Paliću uz novi lični rekord 71,59km
Drugi vikend u maju i ove godine je bio u znaku međunarodnog ultramaratona i Prvenstva Srbije u ultramaratonu na Paliću, a ja sam zbog predstojećeg evropskog Prvenstva odlučio da ovoga puta istrčim trku na 6h. Iako je to za mene prekratka i prebrza distanca, odlučio sam da je iskoristim kao sjajan trening i pokušam da istrčim 72km, što je trebalo da bude dovoljno za jedno od prva tri mesta.
Pored trke na 6h, održane su i trke na 12h, 24h, 50km i 100km, na kojima je učestvovalo više od 60 ultramaratonaca.
Manifestacija je startovala u subotu u podne trkama na 6h i 24h. Vremenski uslovi ni malo nisu bili naklonjeni trkačima u tom trenutku, jer je temperatura u hladu prelazila 28C, pa su mnogi već nakon par sati osetno posustali zbog velike dehidracije. Što se mene tiče, trenirao sam puno ove godine po najvećoj vrućini, pa sam već od prvog kilometra uzimao dovoljno tečnosti, tako da sam bez problema održavao tempo od 4:50min/km. U tom trenutku fenomenalni Edvard Halas suvereno je držao prvu poziciju jer je diktirao fantastični tempo od skoro 4:00min/km. Za njim je trčao odlični Siniša Božin, dok sam ja negde nakon prvog sata zauzimao treću poziciju. S obzirom da sam zaradio povredu tetive prethodne nedelje, plašio sam se kako će ona izdržati i sve vreme sam bio veoma oprezan da situaciju ne pogoršam. Na sreću, odmarao sam dva dana pred trku, pa tetiva nije pravila probleme ni u jednom trenutku. Kako je dan odmicao, sunce je žarilo sve žešće pa su i rivali, zbog vrućine ili umora sa prethodnih trka malo popustili, što je bilo dovoljno da polako smanjim razliku i preuzmem vodjstvo koje sam zadržao do kraja trke. Iako je moj Garmin pokazao da sam na kraju istrčao 73km, zvanični sat je izmerio 71,59km što je bilo u rangu željenog rezultata, pa sam s obzirom na veliku vrućinu i okolnosti prezadovoljan pokazanim.
Nakon moje trke, okušao sam se odmah i kao podrška na trci od 24h, koju je trčala Valentina Nejković, koleginica iz AK “Radnički” Niš. Za titulu najbolje žene na državnom Prvenstvu borila se sa Novosadjankom Ksenijom Bubnjević, a neizvesnost i drama potrajali su skoro do samog kraja. Njih dve su se sve vreme smenjivale u vođstvu i do 18. sata trke prednost jedne ili druge nije iznosila više od 2km. Obe su pokazale fenomenalnu fizičku pripremljenost, metalnu snagu i neverovatnu upornost, a na kraju je zasluženo trijumfovala Ksenija rezultatom 192,5km što je ujedno i novi državni rekord za žene. Valentina je stigla do 186,14km i titule vicešampionke Srbije, a obe su ispunile i normu za svetsko Prvenstvo u ultramaratonu sledeće godine u Austriji.
Kod muškaraca u trci na 24h, neprikosnoven je bio Mihal Šulja sa pretrčanih 222,2km, a drugoplasirani mladi Ervin Mesaroš sa 212,65km nagovestio je sjajne rezultate u budućnosti. Treće mesto osvojio je Mađar Janoš Zahoran sa 204,7km.
U trci na 100km pobedio je Jovica Spajić istršavši ovu distancu za 8h18.
Organizacija trke je bila odlična, okrepa sjajna, a radost i zadovoljstvo sijali su na licima svih učesnika.
Drago mi je što sam ponovo video mnoge ljude i bio kraj njih na stazi sve vreme. Stvarno je potpuno drugačiji osećaj u odnosu na to kad sam i sam jedan od trkača, jer se u mnogo većoj meri vide nade, želje, napori i patnje kojima su izloženi ostali ultramaratonci sve vreme. Da bi ste se stvarno divili ljudskoj snazi i veličini, nema boljeg načina nego da ovim ljudima budete podrška tokom jedne ovako grandiozne manifestacije. Bravo i čestitke svima na učešću i sjajnim rezultatima!
Moju galeriju slika sa ove manifestacije možete pogledati ovde.