Prvi maratoni i lični rekordi na „Plavom krugu“
Povodom Svetskog dana borbe protiv dijabetesa, Udruženje ”Plavi krug” iz Beograda organizovalo je više promotivnih manifestacija, a jedna od interesantnijih bila je i maratonska trka, prigodno nazvana “Plavi krug oko Ade”. Pored maratona, održana je i “Trka podrške” na kraćoj distanci od 7,7km. Sunčano vreme i lep ambijent Ade Ciganlije privukli su veliki broj ovdašnjih trkača, a idealna konfiguracija kružne staze oko Savskog jezera garantovala nam je i nezaboravno uživanje.
Idejni tvorac i jedan od organizatora ove trke bio je fantastični Ninoslav Rašković, čovek neizmerne energije i osoba koja je srpskom dugoprugaškom trčanju ove godine podarila čak tri nova maratona. Imao sam sreću i zadovoljstvo da učestvujem na sve tri trke (Pančevo, Deliblatska peščara i Ada) i sve su bile idealno organizovane, održane na prelepim stazama, prepune pozitivne energije, ali opet tako različite i po nečemu posebne.
Na svoj deseti ovogodišnji maraton krenuo sam prilično rano, već oko šest ujutru. Trebalo je pomoći Ninoslavu i Tini oko organizacije, pa su i Dalibor i Miljurko krenuli ranije svojim kolima. Atmosfera oko same trke puno se bolje oseti kad si na mestu dešavanja od samog početka, a ovoga puta smo, zajedno sa članovima “Plavog kruga”, bili među prvima.
Košava je duvala nemilice, možda čak i preko 20m/s. Šalili smo se sa Daliborom da nam čak ni sa najbržim padobranima ne bi dozvolili skakanje po ovom vremenu. Na trenutak sam bio razočaran, jer ako mi nešto ne prija dok trčim to je jak vetar. Ipak, do početka trke bilo je dosta vremena, a i ljudi su polako pristizali, pa smo se lagano zagrejali uz razgovor, tople fornete i štrudlu. Na kraju, pedesetsedam nasmejanih maratonaca se do starta na drugoj obali jezera prevezlo dečijim vozićem, naravno šaleći se i međusobno bodreći sve vreme.
Trka je krenula na vreme u 10:00, a i vetar se lagano smirivao kako je Sunce odmicalo ka zenitu. Pet i po krugova oko jezera nije se činilo previše, a staza mi se prilično dopala, naročito u prvom delu trke dok još nije bilo puno šetača. Jesen je bila u najboljem svetlu, a stabla platana i zlatno žuto lišće koje je prekrivalo okolne parkove na obalama jezera, činili su predivan prizor.
Krenuo sam sa pomešanim osećanjima, zbog jačeg vetra i možda nedovoljno motiva, pa sam trčao čisto zbog druženja i uživanja na stazi sa prijateljima. Prvih 7-8km sam imao sreću da trčim sa Tanjom i Tajfunom , odavno nismo bili zajedno na nekoj trci, a biti i trčati sa njima je uvek uživanje. Nakon toga sam poželeo da malo ubrzam, da isprobam sebe danas, da vidim kako ide i dokle može, pa sam pojačao tempo na oko 5:10min/km. Nije išlo, ili bar nije išlo onako kako sam očekivao. Osećao sam da je telo izmoreno nakon ovakve sezone. Naravno, bio sam siguran da ću istrčati bez ikakvih problema, ali ispod 4 sata danas nije moglo. Što je najgore, nakon ovog mog bega, toliko sam se udaljio od grupe, da nigde nikoga oko mene više nije bilo. Tada sam se baš smorio, jer nisam očekivao da na kružnoj stazi neću imati sa kim da trčim. Sustigao sam još par trkača, onda je Nikola Kosanović opet prestigao mene, malo smo trčali zajedno, malo sam pokušavao da ga pratim i sustignem, ali to je bilo to i dalje nigde nikoga. Grupa od nekih pedesetak trkača koja je trčala “Krug podrške” i startovala kasnije bila je skroz na suprotnoj obali. Ipak, ozvučenje je bilo sjajno, kao i voditelj koji je motivisao trkače preko razglasa. Muzika je bila super, kafići i restorani su proradili, atmosfera se malo digla pa se i moje raspoloženje za trčanje popravilo. Negde na 33km prestigao me je za ceo krug vodeći maratonac Ćirić Dragan iz Novog Sada, pa sam i sa njim malo trčao, dok sam mogao da ga pratim naravno. Onda sam ponovo malo ubrzao, motivisao se željom da danas istrčim ispod 4h10min i krenuo malo brže nakon 37km, pa u istom ritmu i završio trku. Na kraju, masa navijača, aplauzi, zagrljali i slikanje. Neizbežna (ali uvek rado viđena) Nataša je danas napravila sjajan posao i odradila “stereo” slikanje, jer je u toku prepodneva ispratila i trkače na savskom polumaratonu.
Pobednik trke bio je (sasvim očekivano) Ćirić Dragan-Ćira u vremenu 3:12:45, a desetak-petnaest minuta kasnije svoje maratone završili su i ostali trkači. Zanimljivost je i da je trećeplasirani Kuić Željko istrčao svoj prvi maraton.
Ja sam u cilj ušao trinaesti , sa svojim drugim vremenom ove godine 4:07:13, rekao bih skoro bez nekog većeg truda. Moralo se odmah i brzo na presvlačenje jer je najlepši deo trke tek predstojao – u cilj je dolazilo još oko 40 trkača, a trebalo ih je sve sačekati i čestitati. Mnogima od njih ovo su bili najlepši, PRVI maratoni!
Za mnom, u cilj su zajedno ušli Tanja Stojanovski (lični rekord), Jovica Tajfun Stojanovski iz “Maraton Kluba DELTA” Skoplje, Snežana Milošević (prvi maraton i sjajno vreme 4:09:37) i Goran Vendlener (prvi maraton).
Ova trka upravo je po tome i bila specifična, jer je petnaestak ljudi danas istrčalo svoje prve maratone, što je skoro četvrtina od ukupnog broja trkača. Time se broj maratonaca i maratonki u Srbiji ove godine popeo na čak 371, za razliku od prošle godine kada nas je bilo samo 256. Sjajno!
Miljurko (s obzirom na hroničan nedostatak termina za treniranje), napravio je jedno od svojih boljih vremena ove godine (4:15:06), za njim su ušle Zdravka i Vera (lični rekord 4:23:35), Nemanja Katanić (takođe lični rekord 4:32:00), Dragica (lični rekord 4:32:57). Prvi put, kroz cilj svoje maratonske trke prošli i Ćirić Dragan iz Beograda, Naćić Bojan, Golubović Milan, Bučarević Katarina, Kapulica Aleksandar… Bravo, čestitke svima!
Heroji današnje trke, neumorni Ninoslav Rašković (četrnaesti maraton ove godine) i Ivan Blažek Nitro iz Hrvatske, obojica dijabetičari zajedno su ušli u cilj nakon 4:34:00. Bravo ljudi, svaka čast! Big respect!
Kao šlag na tortu, u cilj maratona ušle su i tri predivne dame, od kojih su dve takođe istrčale svoje prve maratone (Maja Živkov i Ivana Rajičić). Treća je bila Saša Tucaković, ista ona koju sam nekada, kako sama kaže, “spašavao iz začarane šume” na njenom prvom maratonu. Danas je bez po muke istrčala svoj drugi maraton, oborila lični rekord i što je najvažnije izvela na maratonski put dve nove trkačice. Učenica je (duplo) nadmašila svoga učitelja! Bravo devojke, bile ste jednostavno fantastične, a vaš grupni zagrljaj nakon trke je bio zaista dirljiv!
Medalje su deljene na posebnoj ceremoniji nakon trke, prvi put od kako trčim maratone. Pokazalo se kao prava stvar, ponajviše zbog novopečenih maratonaca. Širina osmeha i sjaj u očima su im naprosto bili neopisivi 🙂 Nakon toga, otišli smo zajedno na organizovani ručak u obližnji restoran, gde smo uz dobro jelo i prijatnu atmosferu razmenjivali utiske i razgovarali o treninzima i trčanju naravno.
Organizacija svega je bila odlična, a Udruženje “Plavi krug” je definitivno ispunilo sva naša očekivanja, pa i puno više od toga.
Šta reći na kraju, kako opisati silnu pozitivnu energiju proisteklu iz tolikog broja istrčanih prvih maratona i oborenih ličnih rekorda? Kako definisati ili izmeriti ovoliku radost, kada je ona svaki put neizmerno velika, ali ipak potpuno drugačija?
Bezuspešno je i pokušavati jer se ne može opisati – ta erupcija dobrih vibracija i pozitivnog raspoloženja mora se jednostavno istrčati i doživeti!
Otkrio sam vam kosmičku, vekovima čuvanu tajnu zar ne?
Pročitajte i članke drugih trkača o ovoj trci:
Čudna šuma je to… (Saša Tucaković)
Tri maratonska musketara (Maja Živkov)
Plavi krug oko mene (Dragan Ćirić)
Plavi krug oko Ade (Ninoslav Rašković)
Pogledajte galeriju slika kao i rezultate maratona „Plavi krug oko Ade“
Hvala Sale na lepim rečima i podršci!!
Hvala Ninoslave tebi i „Plavom krugu“ na odlicnoj organizaciji i sjajnoj promociji trke!
kako to lako zvuci kada ovako lepo opises :).
istina je malo manje romanticna, ali sreca i zadovoljstvo postignutim se ne mogu opisati 🙂