Svetsko Prvenstvo u ultramaratonu na 24h, Belfast – 1/2.07.2017
Na žalost, imali smo dosta problema sa povredama u Belfastu. Naš državni rekorder Mihal Sulja, obnovio je povredu od pre par meseci i morao je da zavrsi trku nakon pretrcanih 115km. Zeljko Zeljkovic je takodje imao dosta problema sa tetivom te je i on zavrsio trku nakon 122km.
Sto se mene tice, dan pred polazak za Belfast, zaradio sam prehladu te sam četiri dana bio pod temperaturom, koja je popustila tek na dan takmičenja, pa je i rezultat očekivan, samo 181km. Na sve to nadovezali su se i administrativni problemi, jer našem najpoznatijem ultrašu Jovici Spajicu nije odobrena UK viza na vreme, pa zbog toga nije nastupio.
Nekako mi se čini da nismo imali sreće ovog puta. Mislim da je drzavno prvenstvo Srbije odrzano pocetkom maja na Palicu, nekako doslo preblizu ovog takmičenja, pa nismo stigli da se oporavimo i pripremimo na pravi način. Takodje, u Srbiji su temperature bile oko 40C na dan polaska, dok su tokom trke u Belfastu bile izmedju 10-15C. Uz vetar koji je duvao i povremenu kišu, to su bili nepovoljni elementi na koje se trebalo brzo privići.
Naša jedina predstavnica Marina Lazić trčala je u petom mesecu trudnoće i njoj se na rezultatu nema šta zameriti, naprotiv, pokazala je izuzetnu upornost i volju što je za svako poštovanje.
Svetsko prvenstvo bila je prava prilika da se mnogo toga vidi i nauči, počev od organizacije osoblja koje je pružalo svu neophodnu podršku do ljudi koji su vodili računa o rezultatima i vremenima, temperaturi napitaka koje su davali trkačima, maserima, rezervnoj sportskoj opremi i slično.
Imali smo sreću da je šator najuspešnije reprezentacije takmičenja – Poljske, bio odmah pored našeg i tu smo na pravom primeru mogli da sagledamo sve razlike koje vode do uspeha…